ПОЂИМО САВИНИМ СТОПАМА
Два бекства су била одлучујућа за српску културу: Растка Немањића у манастир и Доситеја из манастира.
Да није побегао и постао Сава, Растко би вероватно био један од многих средњовековних владара, чија би имена помињали у историјама и мање-више заборављали. Вероватно би и читава наша историја, култура, а и ми сами бисмо, били другачији, да се није догодило то што се догодило пре осам векова. Побегао је да би цео свој живот посветио Христу, замонашио се, дане и ноћи проводио у посту и молитви.
 Ни у оно далеко време, кад Растко бежи у манастир, није живео велики број његових савременика који су оправдали његов чин, а још мање оних који су на њему сличан начин живели. Он одлази не само против воље својих родитеља, него својим поступком изненађује и бројне своје савременике.
Круну принца Србије, дворске благодати, привилегије и материјално богатство одбацио је, и у једној ноћи, заменио их монашком ризом и духовним вредностима. А имао је тада тек 16 година!
И док је живео на двору, схватио је да је овај живот пролазан, метежан и пустошан и да брзо пролази. Боравећи у злату и изобиљу, читао је о животу светаца, молио се, постио и спремао се за живот вечни. Његов идеал је био да живи, страда и трпи, као што су живели и стари хришћански свеци и борци за Христову веру.
Ево како је, према Војиславу Илићу, сам Растко разумео своје разлоге доласка на Свету Гору:
„ Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге.
Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге-
Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,
да посветим живот роду, отаџбини и слободи .“
Десанки Максимовић се причуо овакав Савин монолог:
„ И кад бекства синовљевог стигну тужни гласи
до властеле наше и кнежева,
резаће већ свети оци моје власи;
а душа под небом јутарњим, као шева биће високо. “
Сава је најкрупнија и најзаслужнија личност целе српске историје. Стога у нашем народу не постоји ниједна личност која је кроз дуге векове хваљена и вољена као што је Свети Сава.
Он је наш темељ и све што смо зидали мимо тог темеља, распало се и нестајало је.
Свети Сава и сада иде по земљи, само га не видимо. Пођимо светим стопама, ка његовом извору, јер другог пута нема!
|
|
|
|
|
