Неуморни путник, радознао приповедач, побожни песник, тумач људских судбина и страсни заговорник слободе и демократије Периклове Атине, оставио је скромне податке из свог живота, али је према обичају античких великана знао да ће му слава и име живети докле год потоње генерације буду проучавале његово дело.
Подаци о Херодоту конструисани су на основу каснијих хеленских и римских писаца попут Суида, Плутарха, Аула Гелија. Према томе, Херодот се родио у малоазијској покрајини Карији у граду Халикарнасу 484. године п. н. е. Потиче из једне угледне хеленизоване породице (отац каријског, мајка хеленског порекла). Још од ране младости интересовао се за филозофију, хеленску литературу и историју.
На својим путовањима прикупљао је материјал и бележио у својим делима. Путовао је од Мале Азије, Палестине и Феникије до Мемфиса, Тебе и ширег дела северне Африке до јужне Италије. У својим средњим годинама дошао је у Атину и убрзо се спријатељио са Периклом и Софоклом. Чак је поменут у Софокловим трагедијама (Антигона и Трачанке).
На основу Херодотове богате заоставштине из уметности, науке, религије, друштвених односа, и други истраживачи лако могу замислити раздобље у коме је живео тај славни научник и писац. Херодотова „Историја“ има девет књига (очигледно према броју муза преузето и именовано: Клија, Еутерпа, Талија, Мелпомена, Терпсихора, Ерато, Полимнија, Уранија и Калиопа).
Његовим савременицима је сигурно било драгоцено да се преко оваквих записа упознају са удаљеним земљама и народима. Данашњег читаоца Херодотовог дела привлачи књижевна вредност, непосредност, ведрина у исказивању и радозналост у запажањима. Али оно што овом делу као и другим делима антике даје посебну чар јесте став према човеку, разумевање према човеку у свим животним околностима иако су у њима описани поступци људи одређени вољом богова.
Херодотова „Историја“ говори о сукобима између Азије и Европе у митско доба, описује историју Атине, Персије, говори о Скитима, описује Даријеве походе, обичаје у древном Египту, бележи историјске, географске и етнографске податке. На пример, за Херодота је појам Европа подразумевао јужне и средње, донекле и источне делове овог континента док су северни део и граница према Азији као и западни део за њега били непознати.
|
|
|
|
